Pričela bom z lepšim delom tega vala. Predvsem nas val podpira in nam pomaga pri uporabljanju lastne svobodne volje za prinašanje modrih odločitev, ugodnih za vse vključene, seveda predvsem zase, a tudi za druge.
Energija vala rumenega človeškega bitja nam bo pomagala pri postavljanju strateških vprašanj ob sprejemanju odločitev, ob raziskovanju novih prostorov in vsega nam nepoznanega. Pomagala nam bo spregledati širšo sliko in ločiti med resnico in iluzijo, med idealiziranim pogledom. Ta pomoč podpira razumeti čarobnost življenja, dojeti, da se moč nahaja znotraj nas samih in da naše bistvo raste v kontaktu z naravo, da raste v sedanjosti.
Ta val je pomemben za vsakega posameznega človeka, ker govori prav o človeški formi, uči nas, kaj pomeni biti človek. Uči nas, da nas forma telesna ne omejuje pri potovanju in raziskovanju drugih dimenzij in svetov. To, kar nas omejuje, je naš um, naša prepričanja, izkušnje in tako imenovane točke, smerokazi, ki smo si jih ustvarili, da bi razmejili mejo naših prepričanj, z namenom, da tudi svet izven sebe postavimo v neko formo. Potreba po tem, da vsemu kar vidimo oz. si želimo pridodamo neko formo je človeška potreba po varnosti, po kontroli, po vladanju. Če uspemo dojeti človeško telo kot posodo, v kateri je shranjeno mnogo več, kot si naš um, naša prepričanja, učenja in naše izkušnje lahko predstavljajo, se osvobodimo okov, v katere smo postavili svoje telo. Osvobojeni smo določene forme, ki nam jo vsiljuje nestabilen um.
Z drugimi besedami, ni potrebno, da čakamo, da ‘forma telesa’ izgine, da bi, tisti, ki so sposobni v to verjeti, odpotovali v neke druge dimenzije. Za to doseči je potrebno le premikati, pretresati, prevetriti lastna prepričanja, se odreči ‘avtomatizmom razmišljanja’ in ‘formalnim prepričanjem’. Med nami namreč obstajajo ljudje, ki se zraven svojega fizičnega zavedajo tudi svojega svetlobnega telesa. Ti ljudje vedo, da fizična forma ni le prostor, dom duše, ampak je tudi motor, vodič in iniciator k višjim stanj zavesti. So ljudje, ki imajo močno povezavo med dušo in svojo osebnostjo. Telo je posoda, a je zlata posoda za sprejemanje in kataliziranje energije. Naše telo poseduje določeno frekvenco in rezonira (diha, vibrira) v skladu z našim razmišljanjem in prepričanji.
Niso stari Grki zaman trdili: ‘zdrav duh v zdravem telesu’. Telo čistimo in kar je še pomembnejše krepimo, s telesnimi vajami, z gibanjem v naravi. Na ta način ga pripravljamo za sprejemanje energij, ki vodijo v širjenje zavesti. Po drugi strani pa se počutimo bolj prizemljene, počutimo se dobro v svojem telesu in končni rezultat takega stanja je ‘enost telesa in zavesti, duha’. Od te točke pa krenemo korak naprej, do bolj oddaljenih sfer, proti zavestnemu upravljanju izstopanja iz forme in širjenju koncepta stvarnosti.
In sedaj se dotaknimo še onega težjega dela tega vala, ki ga nosi izziv rdečega nebeškega sprehajalca. Energija-pečat nebeškega sprehajalca ne pozna forme in se tako brez težav sprehaja skozi čas in prostor. Izziv pa je dejansko v tem, da ostane v telesu, prizemljen, v tem trenutku, brez mentalnih ‘odklopov, sanjarjenj, bega v iluzijo, bega iz stvarnosti, bega pred izzivi življenja, …’. Izziv je ostati prisoten v trenutku in v telesu, ob enem pa s širino zavesti potovat po prostranstvih in v času. Prav gotovo to ni nekaj, kar bi se dalo naučiti v 13 dnevih. Je pa teh 13 dni del časovnega intervala, ki nas pri tem podpira. Če za nič drugo, je čas primeren za to, da pričnemo ‘vetrit’ svoja prepričanja.
Iyalaje, Daniela Peović, Rezonantna nebeška sprehajalka.
Za vas prevedla Natalija RG, Samo obstoječe rumeno seme
.
VAL ŽUTOG LJUDSKOK BIČA
Počet ću s onim lijepim što nam ovaj val donosi. Prije svega to je podrška i pomoć u korištenju vlastite slobodne volje za donošenje mudrih odluka povoljnih za sve uključene, naravno prije svega za sebe, ali i za druge. Energija ovoga vala pomoći će nam u postavljanju strateških pitanja pri odlučivanju, u istraživanju novih prostora i nepoznatog, pomoći će nam da sagledamo širu sliku i da razdvojimo istinu od iluzije. Tu pomoć ne završava, imamo podršku u razumijevanju magije života, shvaćanju da se moć nalazi unutar nas samih i da naša bit raste u kontaktu s prirodom, raste u sadašnjosti. Ovaj val je jako bitan za svakog čovjeka jer govori o ljudskoj formi, uči nas što to znači biti čovjek i da forma kao takva ne ograničava putovanja, istraživanja drugih svjetova i dimenzija. Ono što nas ograničava jest naš um, naša vjerovanja i iskustva i naše tzv. točke, putokazi koje smo stvorili kako bi omeđili granice naših vjerovanja, s ciljem da i svijet van našega tijela stavimo u formu. Potreba da se svemu što vidimo ili želimo “obuhvatiti” dade forma jest ljudska potreba za sigurnošću, za kontrolom, za vladanjem. Ako ljudsko tijelo doživimo kao posudu u kojoj je pohranjeno puno više toga nego što naš um, naša vjerovanja, učenja i iskustva mogu zamisliti, onda smo oslobođeni okova u koje smo tijelo stavili, oslobođeni smo određenja forme koju nam daje nesiguran um.
Drugim riječima ne treba čekati da “forma tijela” nestane kako bi oni koji vjeruju otputovali u neke druge dimenzije.
Ono što je potrebno jest pomicati, pretresati, provjetravati vlastita vjerovanja, izbacivati automatizme i formalne točke vjerovanja. Postoje ljudi koji su svjesni da uz fizičko tijelo postoji i” svjetlosno”, ljudi koji znaju da fizičko tijelo nije samo hram duše, već i motor, pokretač, inicijator viših stanja svijesti. To su ljudi koji imaju snažnu interakciju između Duha i osobnosti. Tijelo jest posuda, ali zlatna posuda za primanje i kataliziranje energija. Ono posjeduje određenu frekvenciju i rezonira u skladu s našim razmišljanjima i vjerovanjima.
Nisu uzalud stari Grci govorili: ” u zdravom tijelu, zdrav duh”. Tijelo pročišćavamo i što je još važnije osnažujemo vježbanjem, kretanjem, na taj način mi ga pripremamo za primanje energija koje vode u širenje svijesti. S druge strane osjećamo se uzemljeni, dobro u svom tijelu, a konačni produkt takvoga stanja jest jedinstvo tijela i svijesti. Kada dođemo do ove točke onda se kreće u dalje sfere prema svjesnom upravljanju izlazaka iz forme i širenju koncepta stvarnosti.
E sad onaj teži dio ovoga vala jest izazov. Izazov je smješten baš u energiji nebeskog šetača koji ne poznaje formu i šeta se bez problema po vremenu i prostoru. Izazov je upravo u tome da se ostane u tijelu, uzemljen, u sadašnjem trenutku, bez mentalnih “otkačivanja, oduzimanja, bjegova, odlazaka, snova, iluzija…” Izazov je da se ostane prisutan u trenutku i u tijelu, a da se putuje prostranstvima i dimenzijama. Sasvim sigurno to nije nešto što se može naučiti kroz 13 dana, no ovo je uzorak vremenski koji nam daje podršku ako ni za šta drugo onda za to da krenemo vjetriti svoja vjerovanja.
Iyalaje, Daniela Peović, Rezonantna nebeski šetać
Za vas prevedla Natalija RG, Samoobstoječe žuto sjeme